Selekcija – moja iskustva

Prvi post na temu selekcije želim da započnem svojim iskustvima. S čim sam se susretala kada sam sedela s „druge strane“, šta sam doživljavala i proživljavala? Sve to je uticalo na mene i moje stavove u vezi sa selekcijom.

Do sada sam samo 5 puta bila u prilici da prolazim proces selekcije i to u vrlo jakim kompanijama. Kakva su moja iskustva?

Uglavnom pozitivna. Razgovarala sam sa menadžerima za regrutaciju i selekciju, HR menadžerima, ali i direktorima kompanija. (Ne želim da ovom prilikom bilo koga hvalim ili kudim, zato neću navoditi imena kompanija.) Za svaki razgovor sam se pripremala temeljno i tako upoznavala kompaniju spolja. Iznutra sam je donekle upoznala na samom razgovoru.

Jedan razgovor posebno pamtim. Osoba preko puta mene je sve vreme gledala u telefon. Čak se u jednom trenutku i javila na njega i izašla iz kancelarije. Usred intervjua. Možete pomisliti da je to bio jedan od onih testova, ali ne. Ona je bila dovoljno nekulturna da se tako ponaša. Bila je nadmena, kao da je svoju nesigurnost pokušavala da leči tako što je meni davala do znanja ko je ona. Ne zaboravimo, onaj ko intervjuiše je uvek u prednosti. Sećam se i nekih pitanja, koja su me iznenadila s obzirom da sam razgovarala s osobom koja bi trebalo da se razume u HR. Pitanja su bila takva da mi je pokazivala koliko se ustvari ne razume. Iznenadni prelazak na razgovor na engleskom jeziku. Sve to je ostavilo na mene veoma loš utisak, a mi smo „koleginice“. Ili je to možda bio razlog takvog ponašanja. Gledanje na mene kao na neprijatelja, konkurenciju. (Da dodam možda jednu bitnu stvar. Njena direktorka je tražila razgovor sa mnom.)
U jednoj kompaniji sam više puta išla na razgovor. Uvek sa istom osobom, uvek ista pitanja u vezi sa ugovorima, sindikatima, rokovima za skidanje odluka sa oglasne table, načinu dostavljanja otkaza kada zaposleni neće da potpiše… Možda i očekivano kad je preko puta mene sedeo pravnik, koji se očigledno najmanje bavio HR-om, a najviše pravnim pitanjima. Čak je došlo do toga da mi je na poslednjem razgovoru rekla kako treba da razgovaram sa direktorom i nikad se više nije javila???!!!
Da ne ocrnim svoje koleginice i kolege 🙂 Imala sam i divna iskustva. Sve u procesu selekcije je bilo na mestu. Sam poziv na razgovor za posao, način komunikacije, testovi, asesmenti, intervju, prava pitanja za poziciju, pravi način ophođenja prema kandidatu, tačnost, profesionalnost. Kada prolazite kroz takav proces selekcije, znate da konkurišete za pravu kompaniju. To je prvi znak da ste na pravom mestu.

Umesto zaključka
Svoje stavove i razmišljanja u vezi sa procesom selekcije izneću u nekim narednim postovima. Ipak, za mene je jedna stvar ključna kada su u pitanju selekcija i vođenje razgovora – preko puta mene je Čovek, sa svim svojim strahovima, nadanjima, htenjima, željama… Sa čovekom se postupa ljudski. Samo tako, nikako drugačije. Nekada moje kolege to zaborave, pa se igraju lanca ishrane i „jedu“ slabije od sebe.

Volela bih da sa mnom podelite vaša iskustva u vezi sa selekcijom – sve pozitivne i negativne stvari koje ste doživeli na razgovorima za posao.

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *