Uskočimo u voz – Mokrogorski HR Vivaldi forum

Još uvek me muči misao: Da li je moguće da se HR zajednica (bar deo nje koja je prisustvovala forumu) boji promena – mi, koji bi trebalo da smo nosioci promena, da razumemo vreme u kome živimo, ljude i njihove potrebe, da se prilagođavamo i izvučemo maksimum iz svega što nam je na raspolaganju.

Na poziv Tijane Tadić, učestvovala sam na HR forumu Mokrogorkse škole menadžmenta i održala predavanje o upotrebi novih tehnologija u HR-u. S obzirom na to da aktivno pratim dešavanja u HR-u, ne samo u svetu već i u Srbiji, bila sam spremna. I u svom prvom postu sam iznela mišljenje o tome gde je HR zajednica. Bila sam spremna jer sam i pre odlaska na Mokru Goru sve učesnike tražila na internetu i shvatila da su gotovo neprimetni. Mislila sam da sam spremna. Za dve godine kao da se ništa nije promenilo. Mogla sam da očekujem da će biti pitanja, nedoumica. Nisam mogla ni da zamislim da će se kod nekih javiti otpor.

Da bih što više kolegama približila celu priču, počela sam od razumevanja vremena u kome živimo, karakteristikama generacije Y, upotrebi novih tehnologija i društvenih mreža u Srbiji. Osvrnula sam se za početak na korišćenje društvenih mreža u procesu regrutacije i selekcije. To je ujedno bio i početak i kraj. Odatle dalje nismo mogli, jer su i društvene mreže bile preveliki zalogaj. Ono što me je možda i najviše začudilo kada je posle Tijaninog pitanja, da li bi želeli da održimo radionicu na temu društvenih mreža, nastao muk. Kaže se „Nije strašno pasti, strašno je ne ustati„. U ovom slučaju bih rekla „Nije strašno ne znati, strašno je ako ne želimo da naučimo„.

Svesna sam da su promene za neke teške, da je sve što je nepoznato „strašno“. Ipak, nužno je da ih započnemo odmah. Zašto? Možda najbolji odgovor je i karatak video koji je napravio Ivan Bildi, koji po mom mišljenju pogađa suštinu cele priče:

Ako staneš nestaješ!

A post shared by Ivan Bildi (@bildi13) on

 

Ne, nije sve crno. 🙂 Nakon predavanja sam pričala sa svojim kolegama i koleginicama. Shvatila sam da nade ipak ima. Neke sam uspela da „dovučem“ na društvene mreže. Ako sam bar malo na nekog uticala, zadovoljna sam. Nadam se da će HR zajednica u Srbiji uskočiti u voz. Ako se otvorimo za promene, razumemo ih i prilagodimo se, shvatićemo da ćemo zaista uživati u tom putovanju.

Korak po korak – za HR zajednicu u Srbiji na pravom putu.

2 thoughts on “Uskočimo u voz – Mokrogorski HR Vivaldi forum

  1. Poštovana Milice,

    razumem vaše razočaranje.
    Verujem da biste upotrebili i neke druge, grublje, reči za ono što primećujete kod kolega u HR sektoru. Ja nemam ohrabrujuće vesti za Vas, kada pogledam unazad 12 godina, koliko držim treninge po Srbiji. Recimo da je tih treninga bilo oko 700. Broj HR osoba, koje su poslale svoje zaposlene na trening kod mene, a koje su, radi ličnog uvida, odslušale ceo trening, staje na prste jedne ruke ! Vas brine Nespremnost i Neznanje. Ja bih dodao i NEMAR.

    No, to ne bi trebalo da spreči nas da izmenjujemo misli, pronalazimo ideje i činimo nešto u vezi pomenutog problema. Iako je taj problem, zapravo, problem generalnih menadžera kompanija u kojima obitavaju nemarne HR osobe. Stoga, predlažem da budemo u kontaktu. Zajedno je uvek lakše.

    Miroslav Milojević

    • Poštovanje Miroslave,
      Hvala vam puno na iznetom mišljenju. Uvek sam spremna za saradnju.
      Što nas je više, lakše ćemo postići cilj
      i pokazati da HR zajednica može da bude na visini zadatka.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *